Uzor mi je onaj deka što ne znate da postoji, koji spava na klupi i živi od tuđih ostataka, ali je i dalje fin i nasmejan. Uzor mi je ona komšinica koju ne…

Najgore je ne znati da li se čovek treba boriti ili odustati. Šta ako dignem ruke od onog što vredi, a šta ako se borim za pogrešno?

Muž je došao kući sa posla i pronašao troje svoje djece u dvorištu, još u pidžamama, sva blatnjava, a prazne kutije hrane i omota čokolade razbacane po cijelom travnjaku. Vrata ženinog auta su…

Nije bitno ko te primeti nego ko bi te gledao svaki dan, a da mu ne dosadiš.

Opraštam, prelazim preko svega i kap prelije čašu, pa mi se zgadi i precrtam čoveka za sva vremena. Mnogo sam grozna po tom pitanju.

Sve je u sitnicama. Ne zato što su bitne već zato što nas odaju.

Čudna su ta čekanja. Nekoga ne možemo sačekati jednu minutu, a nekoga bismo čekali sto života.

Ja vjerujem u to da vrijeme nikad nije protraćeno. Stvari se dešavaju onda kada treba da se dogode.

Možda nisam maher da odmah procenim ljude, al’ puštam da im jezici odrede mesto u mom životu. — Đorđe Balašević

“Nemoguće je”, kaže ponos. “Riskantno je”, kaže iskustvo. “Besmisleno je”, kaže razum. “Pokušaj”, šapne srce.