Svako od nas, prije ili kasnije, u životu dobije udarac tamo gdje najviše boli. Kažem vam, svako, baš svako. I onda ili ojačaš ili te bol uništi.

U životu se obično razočaraš u ljude kojima si vjerovao. Ljude kojima si pomagao. Ljude koje si volio. Oduševe te neznanci…

Mene kad neko izgubi, to je to. Ja se nikada ne vraćam niti dopuštam da se vrate. Ne volim onu glumu: “Nisam znao šta imam.” Super, sad znaš šta više nikada nećeš imati.

Ja nikoga ne mrzim, pa čak ni onoga ko mi je nanio bol. Jer postoji neko i iznad nas, ko sve gleda, pa neka sudi On!

Fali mi jedna poruka, ona što se čita 10 puta.

Onome kome je stalo do tebe i kome si zaista bitan, ukrast će danas mrvu vremena da te podsjeti da si mu u mislima. Bez muljanja, izgovora i gledanja na sat.

Dovoljno sam mlada da mogu sve , a dovoljno zrela da znam što više ne želim.

Ne trudi se da uhvatiš leptira. Ako želi da se igra sa tobom, sam će sletjeti na tvoju ruku. Tako je isto i sa ljudima. Ne trči za njima, ako te žele sami…

Volim one koji su prisutni u mom životu i čine ga nevjerovatnim. Istovremeno se zahvaljujem onima koji su napustili moj život i učinili ga fantastičnim.

Ne trebaju mi privremeni ljudi u životu. Ili si sa mnom ili nisi. Ne možeš samo otići i doći kad ti odgovara.