Jedan šahista mi je rekao: “Kraljica se žrtvuje samo ako je kralj vredan toga i da bi zajedno došli do pobede. U suprotnom si samo budala.

Šta god ti život da, iako bilo teško, budi jaka i ponašaj se kao da je sve u redu. Jaki zidovi se tresu, ali nikad se ne ruše.

Umorna sam. Umorna sam od pokušaja da uvijek sve razumijem, oprostim, prebolim… Umorna sam od toga da sam uvijek tu za sve, da svima pokušavam pomoći, a kada ja trebam nekoga, svi su…

Znam da sam ponekad nemoguća, ali ostani. Ispod te maske krije se krhka djevojčica kojoj samo treba neko da je voli.

Inače, ja teško odustajem. Ali ako odustanem od tebe jednom. Veruj mi, to je za čitav život.

A bila je skromna. Preskromna, ako ćemo iskreno. Čitav život je tragala za malim stvarima. Sitnicama. Detaljima. Za čovjekom sa kojim će konačno biti sretna. Da joj češlja kosu. Pokriva u hladnim noćima.…

Ljubav mora biti jača od svega….jača od ljutnje i ponosa. Ili to nije ljubav.

U ponoć 31.12. videćeš gomilu ljudi oko sebe, ali će ti nedostajati samo jedan iskren pogled, poljubac i zagrljaj… koji nećeš dobiti.

Mene kad neko izgubi, to je to. Ja se nikada ne vraćam niti dopuštam da se vrate. Ne volim onu glumu: “Nisam znao šta imam.” Super, sad znaš šta više nikada nećeš imati.

Žena želi oslonac. Sve ostalo su bajke.