Kada pokvariš rečima, uvek možeš popraviti delima. Ali kada pokvariš delima, možeš do zauvek uzalud pokušavati da popraviš rečima.

Faliće ti neko ko je čekao tvoju poruku u gluho doba noći, neko kome si bio izuzetno bitan u životu, neko ko je bio spreman da ode bilo gdje da bi te vidio…

On nije savršen. Nisi ni ti, i vas dvoje nikada nećete biti savršeni. Ali ako te može nasmijati bar jednom, natjerati te da razmisliš dvaput, ako priznaje da je čovjek i griješi, ostani…

Ako ti nije lepo sa devojkom – postoje i druge devojke. Ali ako ti je lepo, vodi računa da i njoj bude jer postoje i drugi muškarci.

Imam te neke osobe kojima javljam kad plačem od smeha i kad se raspadam i dokle god su tu, sklope me iznova.

Nauči da se u životu snalaziš sam, jer kad ti bude teško svi obično nestanu.

Tužno je kad shvatiš da uopće ne živimo, već stalno nešto čekamo. Čekamo vikend, čekamo Novu godinu, čekamo kraj srednje, pa faksa, pa dobar posao, ženu, muža, godišnje odmore… mirovinu i na kraju…

Da ti konačno priznam, nisu ti ni do kolena lutko. Ove posle tebe plaču čak i kad im pukne nokat. Dođavola, tebi je srce puklo zbog mene, a imala si najlepši osmeh na…

Čudna je ta snaga kod žena druže, prežive sve. Pobjegnu od tebe daleko i misliš prošlo je sve. One se vrate. Vrate se jače, zrelije ljepše da ubiju zvijer koju su jedva preživjele…

Tajna mog unutrašnjeg mira je jednostavna. Ne zovem one koji ne zovu mene, i ne čekam one koji mene ne čekaju. A zaljubljujem se, ne u ljude, već u njihov odnos prema meni.