Tužno je kad shvatiš da uopće ne živimo, već stalno nešto čekamo. Čekamo vikend, čekamo Novu godinu, čekamo kraj srednje, pa faksa, pa dobar posao, ženu, muža, godišnje odmore… mirovinu i na kraju…

Čudna je ta snaga kod žena druže, prežive sve. Pobjegnu od tebe daleko i misliš prošlo je sve. One se vrate. Vrate se jače, zrelije ljepše da ubiju zvijer koju su jedva preživjele…

Nikad nemoj odustati od nekoga ako ne može proći ni dan, a da ne pomisliš na njega.

Jedan mi je pametan čovjek rekao: Nema recepta za sreću. Neko ima ženu i petoro djece, pa je nesrećan. Neko ima 100 miliona eura, a nema s kim popiti kafu. Neko je sam,…

😀

Ako ne ide po planu – ide po sudbini.

Verujem u zagrljaje i u ono “čuvaj se” i “javi se kad stigneš” koja govore o ljubavi više od “volim te”.

Ja sam sebična, nestrpljiva i pomalo nesigurna. Ponekad pravim greške, ponekad sam izvan kontrole i s vremena na vreme teška za rukovanje. Ali ako me ne možeš podneti kada sam najgora, sigurno me…

Ne trebaju mi privremeni ljudi u životu. Ili si sa mnom ili nisi. Ne možeš samo otići i doći kad ti odgovara.