Možda nisam maher da odmah procenim ljude, al’ puštam da im jezici odrede mesto u mom životu. — Đorđe Balašević

“Nemoguće je”, kaže ponos. “Riskantno je”, kaže iskustvo. “Besmisleno je”, kaže razum. “Pokušaj”, šapne srce.

Mi smo ti negde između prijateljstva i ljubavi. Nikada nije bilo ničeg, ali oduvek je nešto među nama. Ni prijatelji, ni ljubavnici. Ništa, a opet – nešto. Valjda je to želja, ko će…

Ženi nikada ne smete dati drugu ženu kao “razlog da se bori za vas”. Mnoge su žene umorne od toga… premorene. Zato će ranije otići jer prava žena želi da ima nešto samo…

Čovek se zaljubi bezbroj puta, jer to je prolazno stanje. Ali voleti nekog? To je nešto sasvim drugo. Može se voleti i više puta, ali samo jednom onako pravo, onako ludo, bolesno. Onako…

I upamti. Mali znaci pažnje čine te velikim u njenim očima.

I tako, dođeš u godine kad te nije briga sta ko misli, priča ili kako te i na koji način gleda… Nije ti važno jesi li mu drag ili ipak nisi. Ono si…

Lijepa žena je još ljepša, ako ima kućni odgoj, pristojnost i dozu skromnosti.

A sada bih se samo skupila uz tebe, poljubila te i zaspala. I ništa više.

Želje su moje takve: Da bude moj. Da budem njegova. Da imamo nešto naše. Čuj nešto, nekog! Nekog voljenijeg i od moga i od njegove.