Nije tražila mnogo, zadovoljavala se sitnicama, ali samo njegovim. Valjda to tako ide kada nekoga istinski voliš.

– Šta ti je? – Ništa. – Mogu li da te zagrlim? – Zašto? – Da prođe to ništa.

Oko te djevojke ćeš se morati mnogo potruditi. Da se razumijemo, vjeruje ona u ljubav. Premda, u ljude, i ne baš.

Najljepša žena na svijetu je prvenstveno lijepo vaspitana, ljubazna, zahvalna, dobroćudna, podučena istinskim vrlinama. Ne zabada noževe u leđa, ali je uvijek spremna uzvratiti udarac. Poštuje dok je poštuju. Voli dok je vole.…

Čim sam je upoznao, dala mi je do znanja koliko vrijedi. Nije bila jedna od onih laganih i jednostavnih. Oko takvih se obično moraš namučiti da te uopšte i primijete. Njih ne možeš…

Nju pogodi i pjesma. Obraduje se čak i kada joj izustiš – zdravo. Nasmije se čim te ugleda. I opet ne razumiješ. Žalosno.

Opraštam, prelazim preko svega i kap prelije čašu, pa mi se zgadi i precrtam čoveka za sva vremena. Mnogo sam grozna po tom pitanju.

Sin upita oca: Tata, šta to znači biti muškarac? Otac odgovara: Muškarac je onaj koji voli bezuslovno, brine se za tebe i štiti te. Dete odgovara: Kad odrastem i ja ću biti muškarac…

Bar jedno jutro, kada se probudiš, nemoj odmah uzeti telefon u ruke. Ne proveravaj društvene mreže, poruke, da li te je on zvao, statuse, slike. Umesto toga protegni se u krevetu, baš onako…

A sada bih se samo skupila uz tebe, poljubila te i zaspala. I ništa više.